Evropske lige EXPRESSNO FUDBAL

MODRIĆ O CRNIM ŽIVOTNIM DANIMA: Otac je bio zgranut kada je pronašao deino telo…

Autobiografija Luke Modrića je odjeknula u Hrvatskoj kao bomba. Najbolji igrač sveta je pričao o sukobu sa Zdravkom Mamićem i Mariom Mandžukićem, kao i o svojim počecima. Komšijama je posebno bio zanmljiv onaj deo gde se Modrić osvrnuo na ubistvo deda Luke.

– Dok sam na terenu čekao službenog spikera da me pozove na postolje, pokušavao sam da ne gledam prema onom drugom peharu. Nisam uspeo. Pogled mi je jednostavno pobegao prema trofeju svetskih prvaka za koji smo u Rusiji zaista mislili da ga možemo odneti kući, u Hrvatsku. Tog sam trenutka, u kišom natopljenoj Moskvi, proživljavao veliko razočaranje, ono kad izgubiš trofej koji ti je bio tako blizu, a onda ti je, nakon svih borbi i muka, izmakao iz ruku. U deliću sekunde prošlo mi je kroz glavu kako bi bilo da me sada pozovu i predaju mi taj pehar, da ga sa sigračima podignem u vis i da iz petnih žila vičemo prema našim navijačima: “Ajmoooooooo, Hrvatska!” Kakva bi to sreća bila…

Ipak, sve vreme Modrića je proganjala jedna misao i sećanje u Francuskoj, a to je na dedu Luku.

– Pre nego što sam sišao sa postolja, sada ipak svesniji da sam proglašen najboljim igračem Mundijala, kao snažan bljesak prošlo mi je kroz glavu sećanje na moga dedu Luku. Koliko bi on tek bio srećan i ponosan da je mogao da doživi ostvarenje mojih snova. Imao sam šest godina kada su ga četnici bezobzirno ubili nedaleko od kuće. Tada nisam mogao da zamislim to ubistvo i gubitak, a ne mogu ni danas. Kratko je bio deo mog života, ali dovoljno dugo da ostavi u meni dubok trag porodične ljubavi, privrženosti i odanosti.

Modrić nastalja da iznosi detalje vezane za dedu Luku…

– Čim sam dovoljno odrastao da mogu samostalno da se krećem, deda me vodio na sve poslove koje je obavljao ili u neku od svojih akcija. Čišćenje snega, slaganje sena, razne popravke, odlazak u nabavku materijala i niz drugih poslova oko kuće, za sve je to deda mene tretirao kao pomoćnika. Bio sam uzbuđen kad me vodio u lov na zečeve, kad je dopustio da držim njegovu lovačku pušku dok su nas zajednički fotografisali. Obožavao sam ga – piše Modrić, a onda se priseća najtužnijega dana detinjstva, 18. decembra 1991. godine.

– Sećam se kada se to strašno zlo dogodilo tek po uznemirenosti svog oca. Deda se nije vratio kući i otišli su da ga traže. Nisam bio ni svestan šta se događa kada su dedu dovezli u našu kuću u Zatonu Obrovačkom. Samo sam osećao da je nešto jako tužno. Tata me zagrlio i odveo do sanduka. Rekao mi je: “Sine, poljubi dedu!” Nisam mogao zamisliti da je to moj poslednji susret s njim. Deda Luka je bio veoma cenjen, mangup u pozitivnom smislu te reči, šarmer. Moj tata ga je obožavao i mogu misliti koliko mu je teško bilo kad ga je izgubio. Godinama posle prepričavao mi je osećaj užasa kad je pronašao beživotno dedino telo obliveno krvlju – piše Modrić.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *